бећар

Serbo-Croatian

Etymology

From Ottoman Turkish بیكار (bekâr), from Persian بی‌کار (bi-kâr, “unemployed, idle, vagabond”).

Pronunciation

• IPA^(key): /bět͡ɕaːr/
• Hyphenation: бе‧ћар

Noun

бѐћа̄р m (Latin spelling bèćār)

1. bachelor
2. an unmarried man

Declension

Declension of бећар

	singular	plural
nominative	бѐћа̄р	бећари
genitive	бећа́ра	бећара
dative	бећару	бећарима
accusative	бећара	бећаре
vocative	бећару / бећаре	бећари
locative	бећару	бећарима
instrumental	бећарем / бећаром	бећарима

Derived terms

• бећа̀руша