бескућник

Serbo-Croatian

Etymology

From без- +‎ кућа.

Pronunciation

• IPA^(key): /běskut͡ɕniːk/
• Hyphenation: бес‧кућ‧ник

Noun

бѐскућнӣк m (Latin spelling bèskućnīk)

1. homeless person

Declension

Declension of бескућник

	singular	plural
nominative	бѐскућнӣк	бѐскућнӣци
genitive	бескућника	бескућника
dative	бескућнику	бескућницима
accusative	бескућника	бескућнике
vocative	бѐскућнӣче	бескућници
locative	бескућнику	бескућницима
instrumental	бескућником	бескућницима

References

• “бескућник” in Hrvatski jezični portal